Ko smo mi?

Tokom 1999. godine formirano je prvo udruženje "Migrena asocijacija Jugoslavije", a 2014. godine reosnivano sa novim nazivom "Migrena asocijacija Srbije", kao slobodno udruženje građana zainteresovanih za migrensko oboljenje, a poštujući odgovarajuća zakonska akta.

Upravu čine predsednik, podpredsednik i upravni odbor od 5 članova. Trenutni predsednik je dr Srđan Sretenović, podpredsednik je dr Aleksandar Stanić, a blagajnik dr Aleksandra Mitrović

Funkcije predsednika i sekretara asocijacije mogu da obavljaju kako zdravstveni radnici, tako i pacijenti ili druga lica zainteresovana da participiraju u radu Migrena asocijacije Srbije. Svi poslovi javne popularizacije, komunikacije sa medijima, institucijama dobre volje u pravcu sponzorisanja, kao i izdavačke delatnosti u smislu izdavanja stručnih brošura i pamfleta obavljaju se uz pomoć koordinisane aktivnosti svih članova asocijacije, a što se jasno definiše Statutom Migrena asocijacije Srbije.

Migrena asocijacija Srbije ima nacionalni značaj, te u tu svrhu ima za cilj da okuplja slična udruženja u zemlji, ali i da sarađuje sasličnim institucijama u svetu, i u tu svrhu se već od ranije učlanila i ostvarila saradnju sa Svetskom asocijacijom za glavobolje (World Headache Association), kao i sa “Evropskom asocijacijom za glavobolje” (European Headache Association), čime doprinosi kako svom priznavanju na internacionalnom nivou, tako i boljem praćenju trendova koji se primenjuju u celom svetu.

Razlog postojanja

Migrena je često oboljenje koje svojom učestalošću zahvata skoro 20% odrasle svetske populacije. Na osnovu velike učestalosti migrenskih napada, ona spada u rang onih bolesti koje utiču na visok stepen funkcionalne profesionalne “onesposobljenosti“ ljudske populacije. Irangirana je u prvih pet oboljenja, značajno ispred kardio i cerebrovaskularnh oboljenja, po broju izgubljenih godina usled onesposobljenosti.

Skoro 40% migrenskih bolesnika navode da imaju jedan “teži“ napad migrene mesečno,
oko 35% opisuju jedan do tri takva napada,
a 25% preko četiri napada mesečno.

Statistički podaci ukazuju da oko 85% žena i 77% muškaraca pridaju “medicinski“ značaj ovome oboljenju. 71% odrasle populacije zatraži stručnul ekarsku pomoć, a oko 7% bivaju hospitalizovani zbog potrebe bolničkog tretmana migrene.

Gubitak profesionalne produktivnosti je najznačajnija i predstavlja esencijalni problem, obzirom da bolest u svojoj punoj kliničkoj formi najčešće zahvata omladinu, kao i populaciju srednje životne dobi, koje zajedno predstavljaju većinu koja je ili u punom edukacionom razdoblju i od koje zavisi budućnost jednog društva, ili u punoj profesionalno-radnoj, mentalnoj ili fizičkoj aktivnosti, od podjednakog značaja za zajednicu.

Nije teško zaključiti da od frekvencije i kvaliteta migrenskih napada direktno zavisi broj izgubljenih radnih sati, odnosno radnih dana ili smanjena radna produktivnost, a indirektno izgubljena materijalna vrednost.

Negativni posledični ekonomski parametri, hronicitet i upornost oboljenja, a nekada i ozbiljnije forme iste, nalažu svakoj zdravstvenoj organizaciji koja se bavi ovom problematikom sistematičan pristup u dijagnostici, tretmanu, prevenciji, kao i edukaciji pacijenata o prirodi oboljenja i načinu borbe protiv njega. Ovo poslednje bi, kako potvrđuju svetska iskustva, u jednom organizovanom zdravstvenom sistemu trebalo da bude i temelj bilo kakvog ozbiljnijeg bavljenja ovom problematikom, obzirom da spoznaja o prirodi bolesti, njenog očekivanog toka, kao i terapijskih mogućnosti u značajnoj meri ne samo da olakšava adekvatan transfer lekar-pacijent, već i priprema samoga pacijenta da u jednome momentu figurativno i “sam sebi bude lekar“.

Sasvim logično, nameće se pitanje na koji način je najadekvatnije, najpristupačnije, pa i najjeftinije ostvariti popularizaciju, edukaciju i animaciju pacijenata koji su navikli da pasivno, nekada i bez pravog odgovora na pitanja koja ih interesuju o svojoj bolesti, budu nemi pratioci doktorskih težnji da im pomognu.

Upravo je to i razlog zašto smo formirali jedno neprofitabilno udruženje grupe građana, koje okupljaja takve pacijente, ali i sve one koji su direktno ili indirektno zainteresovani za dotičnu problematiku, bilo da su oni medicinske struke, ili se bave nečim što nema dotičnih tačaka sa medicinom.

U ovakvom udruženju, koje ima nacionalni prefiks, postoji strategija kreirana u pravcu edukacije nacije, popularizacije ove problematike i buđenje svesti državnih institucija za ovu vrstu problematike, a osnovu delovanja bi činili:

Finansije

Migrena asocijacija je neprofitabilno udruženje koje se finansira isključivo iz sredstava regrutovanih na osnovu donacija i priloga članova odnosno drugih lica. Sredstva dobijena ovim načinom se deponuju u banku na za to otvoreni račun Migrena asocijacije Srbije.