Tenzione, najčešće glavobolje

Tenziona glavobolja predstavlja najčešći vid glavobolje. Bol koji se širi pri ovoj vrsti glavobolje može da zahvati donji deo vrata, oči ili, čak, neke druge mišiće u telu.. Tenzione glavobolje zauzimaju 90% pojava svih glavobolja. Ovaj vid glavobolje se javlja kod 1,4 milijarde ljudi (21% ukupne populacije na zemlji) i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

Simptomi tenzione glavobolje

Bol koji nastaje kod tenzione glavobolje se najčešće opisuje kao osećaj konstantnog pritiska u glavi, česta su i poređenja sa stiskanjem glave. Tipično za tenzionu glavobolju je to što je bol rasprostranjena u oba dela glave istovremeno. Bol je konstantan i obično podnošljiv, mada postoje i slučajevi gde je bol veoma intezivan.

EPIZODIČNA GLAVOBOLJA

  • Barem 10 napada
  • Glavobolja traje od 30 minuta do 7 dana
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    • Pritisak ili stezanje (nepulsirajući bol)
    • Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    • Bilateralna lokalizacija
    • Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    • Nema mučnine, niti povraćanja (može anoreksija)
    • Nema istovremene fotofobije i fonofobije
  • Vredi barem jedan od sledećih uslova:
    • Anamneza, fizički i neurološki pregledi ne ukazuju na hroničnu posttraumatsku glavobolju, glavobolju indukovanu lekovima ili nekim drugim faktorom
    • Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i eventualne dijagnostičke procedure.

HRONIČNA GLAVOBOLJA

  • Prosečna frekvencija napada glavobolje je barem 15 dana u mesecu u toku najmanje 3 meseci ili 90 dana u godini
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    • Pritisak ili stezanje (nepulsirajući bol)
    • Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    • Bilateralna lokalizacija
    • Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    • Nema povraćanja
    • Nijedan ili samo jedan od simptoma je prisutan: mučnina, fotofobija, fonofobija

Učestalost i trajanje simptoma

Bol koji se javlja kod tenzione glavobolje može da bude epizodični ili hronični.

Epizodična pojava bola se definiše kao tenziona glavobolja koja traje manje od 15 dana u mesecu. Hronična pojava tenzione glavobolje je definisana kao glavobolja koja traje duže od 15 dana u mesecu sa cikličnim ponavljanjem minimum 3 meseca.

Iako tipična tenziona glavobolja u većini slučajeva traje od 4 do 6 sati, postoje zabeleženi slučajevi gde ovaj bol ne prolazi mesecima.

Uzroci nastanka tenzione glavobolje

Polovina pacijenata koji pate od ove vrste glavobolje tvrde da su stres ili glad glavni uzročnici nastanka tenzione glavobolje.

Ova vrsta glavobolje može, takođe, da se javi pri mišićnim naprezanjima vrata ili glave.

Smatra se da bol može da nastane tako što mozak (deo korteksa) pogrešno tumači informacije dobijene od mišića i time ih interpretira bolom. U prilog ovome ide činjenica da se tenziona glavobolja može uspešno lečiti antidepresivima.

Razni faktori su uključeni u nastanak ove vrste glavobolje, pre svega:

  • Stres – bol se javlja obično u podnevnim satima, nakon stresnih situacija.
  • Nedostatak sna
  • Nelagodan položaj tela i vrata
  • Nepravilna ishrana (glad, potom prejedanje) sa velikim varijacijama nivoa šećera u krvi
  • Naprezanje očiju

Kako lečiti tenzionu glavobolju?

Smatra se da gotovo ne postoji osoba na svetu koja nije barem jednom osetila bol tenzione glavobolje. Stresogena, psihomiogena ili obična glavobolja – sve su to termini u literaturi koji se odnose na tenzionu glavobolju. Ovaj tip glavobolje najviše pogađa ženski rod (odnos je 5 naprema 4). Tenziona glavobolja može da se javi u bilo kom uzrastu, ali najčešće se javlja u srednjoj starosnoj dobi. Takođe, oko 7% dece pati od ove vrste glavobolje.

Dijagnoza tenzione glavobolje

Dijagnoza ove glavobolje se postavlja nakon obavljenog intervjua sa pacijentom, kao i obavljenog fizikalnog i neurološkog pregleda.

Po pravilu, kod ovih osoba su nalazi fizikalnog i neurološkog pregleda u redu, kao i sva dopunska dijagnostička ispitivanja. Međutim, s obzirom da je bol blag do umereno jakog intenziteta i nepulsirajući, a prisutan u obe strane glave i nema tendenciju pogoršavanja usled nekih fizičkih aktivnosti, bolesnici se ne žale toliko na bol koliko na pritisak koji osećaju u glavi, vrstu stezanja glave i katkad vrata.

Kod ovakve vrste glavobolje mučnina takođe može da bude prisutna ali skoro nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlost i zvuk, što obično karakteriše migrenske glavobolje.

Tenziona glavobolja traje, obično, duže od pola sata, a nisu retki slučajevi da traje i po par dana bez prestanka. Zbog odsustva karakterističnih simptoma, ova glavobolja se često ne prepoznaje i zanemaruje, što može da ima za posledicu neadekvatno lečenje.

Preventiva

Kada je reč o preventivi, nesteroidni antiinflamantorni lekovi i obični analgetici, obično su efikasni u lečenju akutnog bola. Ali, ukoliko pacijent ima više od deset puta u mesecu tenzionu glavobolju, ne bi trebao da se leči ovim lekovima iz prostog razloga što upotreba ovih lekova može da dovede do razvoja hronične glavobolje nastale upravo usled prekomerne upotrebe medikamenata sa analgetičkim i antiinflamatornim dejstvom.

Stoga, preporučuje se promena životnih navika. Ovo pre svega podrazumeva redovno spavanje, pravilnu ishranu, smanjenu količinu kafe i alkohola itd.

Preventiva podrazumeva redovnu primenu terapije koja ima za cilj smanjenje učestalosti i intenziteta glavobolje. Najefikasniji u preventivi su antidepresivi, takođe fizikalna terapija spada u mere prevencije, tehnike savladavanja stresa (Biofidbek i Neurofidbek) i opuštanja mišića.

Lečenje tenzione glavobolje

Pre svega, intenzitet bola može da bude pojačan u slučaju da pacijent pati od neke organske bolesti u području strukture glave i lica, kao i u slučaju psiholoških poremećaja.

Određivanjem i eliminisanjem ovih činilaca, direktno se smanjuje učestalost pa i intenzitet tenzionih glavobolja. Pacijenti imaju naviku da na svoju ruku konzumiraju različite vrste analgetika pre nego što odluče da odu kod lekara. Ovo može da rezultira pojavom glavobolje usled zloupotrebe analgetika, koja iziskuje dugotrajnije lečenje, a ponekad i poptrebu detoksikacije u bolničkim uslovima.

Izbor analgetika u akutnoj fazi bola zavisi od intenziteta glavobolje, kao i od njene učestalosti.

Profilaktička terapija hronične tenzione glavobolje

Lekar obično preporuči amiltriptilin kao lek u profilaksi. Ovaj lek je efikasan i u profilaktičkoj terapiji migrene, ali ne i u terapiji kod epizodične tenzione glavobolje. Ovaj lek smanjuje trajanje i učestalost javljanja glavobolje ali ne smanjuje njen intenzitet.

Lekar može da vam preporuči valproat. Ovaj lek se koristi u profilaksi horničnih glavobolja koja nekad uz tenziona obeležja ukazuje i na svojstva migrene.

Dihidroergotamin se takođe koristi u prekidanju ciklusa hronične dnevne glavobolje.

Botulinum toksin se koristi sve više u prevenciji kako migrena, tako i hroničnih tenzionih glavobolja. Međutim, mnogi lekari ovaj lek ne odobravaju pre nego što se ne uvere da drugi lekovi ne deluju.